Женидба Марка Краљевића 0001    Лов ловио Краљевићу Марко 0002    По планини, гори по зеленој, 0003    Лов ловио љетни дан до подне. 0004    Није ништа лова уловио, 0005    Него се је тешко уморио. 0006    Сједе Марко под јелу зелену, 0007    Ал се њему погледати дало, 0008    Он погледа уз гору зелену, 0009    Коло б’јелих вила угледао. 0010    У том колу вила Надонојла, 0011    Којано је св’јем вилам госпођа, 0012    Па ми она дивн’јем колом влада. 0013    Кад је види Краљевићу Марко, 0014    У њему је срце поиграло 0015    Како утва води на студеној, 0016    Па сокола сива дозивао: 0017    ”О соколе, сива тице моја! 0018    Вазда си ми од послуха био, 0019    Буди данас, сиви мој соколе! 0020    Залети се к небу под облаке 0021    Више кола вила бијелијех. 0022    Виј се више, мој сиви соколе! 0023    Виј се више, а падај у ниже 0024    Више главе Наданојле виле, 0025    Уграби јој крила и узглавље, 0026    Донеси их мени, господару! 0027    Да би теби доброј срећи било, 0028    Да би мене крила добавио, 0029    Ја би тебе л’јепо даровао, 0030    Жутио бих ноге до кољена, 0031    Златнио бих крила до рамена.” 0032    Кад је соко господара чуо, 0033    Он је њему од послуха био, 0034    Залети се к небу по облаке. 0035    Вије с’више, а пада у ниже 0036    Више кола бијелијех вила, 0037    Више главе Наданојле виле. 0038    Уграби јој крила и узглавје, 0039    Па их носи своме господару. 0040    За њим б’јела вила пристајала, 0041    Соколу је сиву говорила: 0042    ”О соколе Краљевића Марка! 0043    Врати мени крила и узглавје, 0044    Ја ћу тебе л’јепо даровати, 0045    Жутит ћу ти ноге до кољена, 0046    Златнит ћу ти крила до рамена!” 0047    За то соко ништа и не хаје, 0048    Нег долети к свому господару, 0049    Па му дава крила и узглавје. 0050    Кад се Марко крила добавио, 0051    Б’јелу се је двору потежио, 0052    За њим б’јела вила пристајала. 0053    Кад су били горицом зеленом, 0054    Вила Марка л’јепо свјетовала: 0055    ”Мој соколе, Краљевићу Марко! 0056    Кад дођемо Прилипу б’јеломе, 0057    Баш на врата бијелога града, 0058    Р’јет ће теби с б’јела града стража: 0059    ” ”Добар дошо, Краљевићу Мрако! 0060    Окле ти је вила Надонојла, 0061    Добро ти се ухитити дала.” ” 0062    А ти реци, мој соколе Марко: 0063    ” ”Борја вама, б’јела с града стража! 0064    Није ово вила Наданојла, 0065    Нег је ово млада чобаница, 0066    Која пасе по планини овце. 0067    Мому ми је срцу омиљела, 0068    Ја се хоћу оженити за њу.” ” 0069    Кад дођемо двору бијеломе, 0070    Стара ће те причекати мајка, 0071    Р’јет ће теби, мој сиви соколе: 0072    ” ”Добар дошо Марко, д’јете моје! 0073    Јеси л’ л’јепа лова уловио, 0074    Окле ти је вила Наданојла, 0075    Добро ти се ухитити дала.” ” 0076    А ти реци, мој соколе Марко: 0077    ”Н’јеси луда, мила моја мајко! 0078    Није ово вила Наданојла, 0079    Нег је ово млада чобаница, 0080    Која пасе по планини овце. 0081    Мому ми је срцу омиљела, 0082    Ја се хоћу оженити за њу.” 0083    У то дођу Прилипу б’јеломе, 0084    Питала га с б’јела града стража: 0085    ”Добар дошо, Краљевићу Марко! 0086    Јеси л’ л’јепа лова уловио, 0087    Окле ти је вила Наданојла, 0088    Добро ти се ухитити дала?” 0089    Говори им Краљевићу Марко: 0090    ”Борја вама, б’јела с града стража! 0091    Није ово вила Наданојла, 0092    Нег је ово млада чобаница, 0093    Штоно пасе по планини овце, 0094    Мому ми је срцу омиљела, 0095    Ја се хоћу оженити за њу.” 0096    Тијем пођу двору бијеломе. 0097    А кад Марко б’јелу дору дође, 0098    Стара га је причекала мајка, 0099    Па је сину свому говорила: 0100    ”Добар дошо, драго д’јете моје! 0101    Јеси л’ л’јепа лова уловио, 0102    Окле ти је вила Наданојла, 0103    Добро ти се ухитити дала?” 0104    Марко мајци својој говорио: 0105    ”Н’јеси луда, стара моја мајко! 0106    Није ово вила Наданојлак 0107    Нег је ово млада чобаница, 0108    Штоно пасе по планини овце, 0109    Мому ми је срцу омиљела, 0110    Ја се хоћу оженити за њу.” 0111    Марку стара говорила мајка: 0112    ”Чини, Марко, штогод ти је драго!” 0113    Иза тога до мала времена 0114    У Маркову двору бијеломе, 0115    У двору му три била весеља. 0116    Прво му је у двору весеље, 0117    Вила му је породила сина. 0118    Друго му је у двору весеље, 0119    Он удава Барбаре сестрице 0120    Чал на ларго Унгарији равној 0121    За св’јетлога унгарскога краља. 0122    Треће му је у двору весеље, 0123    Свети Марко крсно име своје, 0124    Штује Марко крсно име своје. 0125    Кад су били за свијетлом сопром 0126    И добра се понапили вина, 0127    Господа се хвалити станула, 0128    Окле се је који оженио. 0129    Рече Марко, у зо час му било: 0130    ”А ја Марко вилом Нданојлом, 0131    Ено ми је б’јелој у камари, 0132    Вила ми је и сина родила.” 0133    Све то вила из камаре чује. 0134    То је њојзи пуно жао било, 0135    Па је своје зове дозивала: 0136    ”О Барбара, драга зово моја! 0137    Ходи к мени у б’јеле камаре, 0138    Зово моја, да те ресим л’јепо, 0139    Ресим л’јепо и свјетујем боље. 0140    О Барбара, драга зово моја! 0141    Кадар будеш горицом зеленом, 0142    Скупи жуту свилу уз коњица, 0143    Да се свила гроз гору не дере. 0144    Стави ситан бисер у њедарца, 0145    Да ти бисер од сунца не пуца! 0146    Кадар будеш унгарско кроз поље, 0147    Пушти жуту свилу низ коњица, 0148    Нек ти свила по пољицу праха. 0149    Проспи ситан бисер иж њедарца, 0150    Нек се бисер на прсима сјаје! 0151    Ал те молим, драга моја зово! 0152    Ти пошетај за свијетле сопре, 0153    Па ти реци милу брату твому, 0154    Да га јесам вила поздравила, 0155    Да ми даде крила и узглавје, 0156    Да је мени дивно извес’ коло, 0157    Зово моја, дворим пред нашијем, 0158    На весељу и мому и твому!” 0159    Кад Барбара б’јелу вилу чула, 0160    Она шета за свијетле сопре, 0161    Па је брату свому говорила: 0162    ”О мој брате, Краљевићу Марко! 0163    Б’јела те је вила поздравила, 0164    У поздрављу поручила ти је, 0165    Да јој пошљеш крила и узглавје, 0166    Да јој мало поиграт у колу, 0167    А мој брате, на весељу мому, 0168    На весеју мому и њезину!” 0169    Кад то чуо Краљевићу Марко 0170    Није ћио, с мање није мого, 0171    Нег јој даде крила и узглавје. 0172    Кад се вила крила добавила, 0173    Пред б’јеле је дворе ишетала, 0174    Па је дивно коло изводила. 0175    Три је пута колом обрнула, 0176    Четвртим је вила полећела, 0177    Краљевића Марка дозивала: 0178    Господаре, Краљевићу Марко! 0179    Колико ти моје говорење, 0180    Ал пороклето твоје неслушање, 0181    Да с’ не хвалиш, господаре Марко, 0182    Да с’ се б’јелом вилом оженио! 0183    А сад с Богом, господаре Марко! 0184    Остављам ти моје чедо мало. 0185    Ја ћу г’ б’јела походити вила, 0186    Ти ме, Марко, ни видјети не ћеш.” 0187    Па напење стр’јеле на тетиве, 0188    Да устр’јели Краљевића Марка. 0189    Ал је Марку доброј срећи било, 0190    Он побјегне у б’јеле камаре. 0191    Иза тога до мало времена 0192    Отправи се Краљевићу Марко, 0193    Отправи се у лов у планине, 0194    На коло се вила намјерио, 0195    У колу је вилу угледао, 0196    Наданојлу, драгу љуби своју, 0197    Па соколу сиву говорио: 0198    ”О соколе, сива тице моја! 0199    Вазда си ми од послуха био, 0200    Буди данас, сиви мој соколе! 0201    Залети се к небу под облаке 0202    Више кола вила бијелијех, 0203    Виј се више, мој сиви соколе! 0204    Виј се више, а падај у ниже 0205    Више главе Наданојле виле. 0206    Уграби јој крила и узглавје, 0207    Донеси их к мени, господару! 0208    Да би теби доброј срећи било, 0209    Да би мене крила добавио, 0210    Ја би тебе л’јепо даровао, 0211    Зутио бих ноге до кољена, 0212    Златнио бих крила до рамена.” 0213    Кад је соко господара чуо, 0214    Он је њему од послуха био, 0215    Залети се к небу пд облаке, 0216    Вије с’ више, а пада у ниже 0217    Више кола бијелијех вила, 0218    Више главе Наданојле виле, 0219    Уграби јој крила и узглавје, 0220    Па их носи свому господару. 0221    За њим б’јела вила пристајала, 0222    Соколу је сиву говорила: 0223    ”О соколе господара мога! 0224    Врати мени крила и узглавје, 0225    Ја ћу тебе даровати л’јепо, 0226    Зутит ћу ти ноге до кољена, 0227    Златнин ћу ти крила до рамена.” 0228    За то соко ништа и не хаје, 0229    Нег долети свому господару, 0230    Па му дава крила и узглавје. 0231    Кад се Марко крила добавио, 0232    Б’јелу се је двору потежио. 0233    За њим б’јела вила пристајала. 0234    Он је води двору бијеломе, 0235    Да му гоји чеда малахнога, 0236    Па се Марко с вилом помирио, 0237    Ш њом живио много годиница, 0238    Смрт немила док их раставила.